ПРИКАЗАЊЕ ДРУГО
БАН ХРВОЈЕ I ЈЕРИНА
ХРВОЈЕ:
Да тако је худа вила
без разлога, без памети,
љубав моју погрдила.
и другога хоће узети; 1070
да тако је срце дала
инострану војеводи,
и њега је изабрала
најбољега од свијех оди?!
ЈЕРИНА:
Тако, свијетли господине! 1075
за њим гори, њега сцијени
најбољега над све ине,
он је живот ње љубјени;
држана се њему прави,
њим се хвали, њим се дичи, 1080
а о твом битју и љубави
не да заврћ цијеле ричи.
ХРВОЈЕ:
Да то један, који не би
достојан ми слуга био,
мало напријед ки под неби 1085
није имо сунца дио,
сад рад мале службе и труда,
лијепом платом ки се измјери,
сва је жеља, сва пожуда
од краљеве таште кћери!? 1090
А ја, ки се овди бројим
изван краља од свијех већи,
који толико блага својим,
да му броја није изрећи,
да сам прид њим у нестијени, 1095
и да худа дјевојчица
не ће подат срце мени,
ни бит моја вјереница?!
То ли не зна, да велика
веће моја час господи, 1100
него десет Дубровника,
ње љубовник гди се роди?
и да ја сам од чељади
друге родјен, нег у мору
која искати храну ради, 1105
и у камену дубе гору.
Прадједи су моји били
од вијек вијека свијетли бани,
многе граде господили,
свуд сцијенени, свуд познани; 1110
а њих да свијет вас остали
трговинам не помага,
под небом се не би знали,
од них не би било трага.
Ако цијени ради тога 1115
он за краљем краљ остати,
суд је његов без разлога,
у то уфање заман трати;
од саме се сад крипости
мала чини час и стијена, 1120
с познаноме ка свјетлости
од богатства није здружена.
ЈЕРИНА:
Не јада се и не смета,
свијетли бане нада свими,
ну ако те краљ за зета 1125
супроћ вољи кћерце прими?
Тријеба је, да тад силом она
њега вољу слуша и слиједи,
и снижена и приклона
да је очиној заповиједи. 1130
I за све се закле од прије,
ван његова ничија бити,
без ћаћкове воље није
могла клетва тај слиједити.
Ну да у битју ја сам твому, 1135
не бих се од ње достојала,
покли је срце све другому,
а не теби даровала.
Још је лијепијех дјевојчица,
ке се одрећи тебе не ће, 1140
како и она свијетла лица
и висока рода и среће.
ХРВОЈЕ:
За ну веле већ не марим,
ну за мисли све пустити,
хоћу јоште једном стварим 1145
да ме будеш послужити.
ЈЕРИНА:
Ја носити љубав многу
одавна сам теби узела;
служићуте све што могу,
прем како сам и почела. 1150
ХРВОЈЕ:
У најглуше доба од ноћи
вечераска, лијепа моја,
у стан ћу они к теби доћи,
гди спи често тва госпоја.
Рекла ми си у ином стану 1155
да сад лежи худа вила,
и да је теби на уздану
лежат у њем допустила;
тим када се свуче нага,
у ложницу да почине, 1160
кријући јој, моја драга,
ти покради све халине
Њима уреси себе сама,
ну најлише на тву главу
не лажива руда прама 1165
настој ставит сву направу.
С уресом ћеш тијем мене,
кад ти будем биљег дати,
на разблуде наше опћене
на прозору дочекати. 1170
Тако ме ћеш одјевена
и вечерас ти примити,
и свеђ када ћес љувена
то ти буде допустити.
Кад ме успримаш у ње одјећи, 1175
приварити сам ћу себе,
уживати њу сцијенећи,
што уживат будем тебе.
Тако ми ће проћ по мало
од ње жеља сва колика, 1180
а у вријеме ћеш бити остало
ти сва љубав моја и дика.
Хоћу силом, да ми отити
буде из мисли худа вила,
не мој за то ти сумњити, 1185
да ми нијеси драга и мила.
ЈЕРИНА:
Веоми трудно дјело мени
твоја милос наредива,
ну те је тријеби, мој љубјени,
служит, докле будем жива. 1190
За горушту љубав многу,
ку ти носим ја на свити,
ни ти умијем, ни ти могу,
ни ти се хоћу противити.
Све ћу ставит знање моје, 1195
настојаћу са свом власти,
приварене ме госпоје
обичајно рухо украсти;
у њем ћу те дочекати,
и вечерас, душо драга, 1200
и у напријед вазда крати,
кад ми пода срећа блага.
У то смири и устави
срца твога смеће огњене,
ако служен, ма љубави, 1205
хоћ’ подпуно бит од мене.
ХРВОЈЕ:
Све колике моје смеће
стоји у теби самирити;
пођи, драга, не цкни веће,
настој, ко ћу миран бити. 1210
