Да знате, оћутих јере сам јур свезан,
зашто ја обљубих нову сад љувезан.
Љубав се поврати на мене притужна,
да мене сад скрати и води за сужна.
Још ме је довела тај љубав до смрце, 5
тер ми је вазела тужно ме срдачце.
Ма чујем около ублизу туј вилу
ка носи охоло од злата сву стрилу,
којом сам устриљен, ја чујем, до смрти
тер гредем ухиљен јак јељен меу хрти. 10
Једа ју гди видим, свудје ју иштем ја,
зач ино не жудим него њу и раја.
Угледах ње лице пуно све љепости
гди веће нег сунце има све свјетлости.
Почех се снебиват у мени насвакчас, 15
а себе забиват згледавши ње образ.
Отидох супротив велми ју молећи:
"Чудим се јер сам жив, тебе ја желећи.
Немој сад бјежати, јере ја к теби грем,
ни се пак чудити, ако ја сада мрем. 20
Не видиш гди за те вас гину у неред,
не видиш да за те ја патим вел'ју злед?
Молим те напуно, сврни сад твој поглед,
нека већ, мâ круно, не патим ову злед;
нека се поблудим ја с тобом у крилу, 25
зач ино не жудим нег тебе сад вилу.
Плакат ми сад не дај, молим те праведно,
него ми лице дај и себе наредно.
Доста.
