Да т' могу изрећи што ћути срдачце
цић твоје љубави, гиздава мâ вило,
чинил бих тве личце умити прибило
сузами, уздахом, присвитло суначце!
Ну моћи не има у мени срдачце, 5
када гди узгледам личце тве прибило;
цић тогај вапијем помоћ тву, суначце,
јадове да мени будеш ти извидат,
који ми скончају живот мој и младос.
Кростој чин' да буду од њих сад лик имат, 10
некано умјесто скончан'ја ну радос
крози те ја примим тер узмем уживат.