Цвит пун све радости најпрво ки ми да

Цвит пун све радости најпрво ки ми да
Писац: Непознати аутор
724. песма првог дела Рањинина зборника.



* * *


Цвит пун све радости најпрво ки ми да
   од горке тамности свенул је како и ја;
усахал јур је свим и минул вријеме све,
   ма ну га ја носим за драго име тве.
Зач ми је дан од Ника ки је мâ сва радос, 5
   кому сам принила срце ме и младос;
тер цвитку целов дам, каде се споменем
   од тебе, дико мâ, у жељах с ке венем;
тер не знам гди будем, сва моја радости,
   сама се забудем од њеке жалости, 10
мислећ ме тужице у ких сада цвилим,
   твој урес, душице, да са мном раздилим.
Раздили њега Бог и [с] својим животом,
   да цвили вик небог до смрти и потом.
А ништамање о том ја ћу бит увик тва, 15
   до конца животом, вирна љубави мâ.
Брзо т' се одилит од ме је радости,
   мени је све цвилит за твојом младости.
Топрва нека тад животом повенем,
   од тебе, дико, кад срцем се споменем. 20
I ти се кадгодје спомени од мене,
   рец': "Она како је у жељах ка вене?"