Целивај ме драг пастиру

Целивај ме драг пастиру
Писац: Хорације Мажибрадић

* * *

Целивај ме драг пастиру,
с — — — — — —
да целов медени
не огје вај мени,
— — вјечни немир, 5
прикор, тужицу,
биљег ми на лицу,
ти берућ ружицу.
   Јаох! ти уједаш, не целиваш,
нег' подхибно — — уживаш, 10
да пак мож' казати
гди т' — — — —
— — — — б — —— —
а ја т' се куну,
сгубила прије круну, 15
нег' те већ целуну'.
   Овием његда лиепа Зорка
прикараше млада Дворка
у њекој дубрави,
кад но се наг стави 20
— — он рече њој:
драг лиепи рају,
гди ми очи тве сјају,
ја сам туј у рају.
   Целуни ме, целиват' ћу, 25
вик на служби твојој стат' ћу
уз твоју л'јепоту,
мој слатки животу,
— — — — моја.
Нит' желим ино 30
нег лице једино,
тиха питомино.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.