* * *
[Буди мајка липу Мандалину]
(ИЗ УСТИХ ПУКА ЗЛАРИНСКОГА)
Буди мајка липу Мандалину:
Устан Манде материно злато,
При двором ти турски бубањ буба,
Бубањ буба а свирале свире
Да пробуду тебе Мандалину. 5
Кроз сан чула липа Мандалина,
Кроз сан чула кроз сан бесидила.
Скочила се у кошуљи танкој,
Бижи Манде уз то поље равно
А за њоме турско момче младо; 10
Стигне Манду на срид поља равна,
Вата Манду за бијеле руке
I меће је за коња у за се
I води је у робје проклето.
Девет годин робјиница стала, 15
Све је девет за мајком јадала
А десету за милим и драгим.
Десету је побигнула Манда,
I отиде старој мајци својој.
Кад је дошла у двору матери 20
Посеташе у комори горњој
I реси се што год боље море;
Нехти у платно нег у сухо злато,
I узимље видро оковано
I отиде за гору на воду, 25
Тут на води својег на]е драгог.
Божју му је помоћ називала,
Липшје јој је одвра'ао здравље:
Да си здраво турска робјинице,
Стани душо да ти љубим лице. 30
Али му је млада бесидила:
Караће ме стара мајка моја
Да сам пуно на водици стала.
Небој ми се, драга душо моја,
Ја ћу тебе научити липо: 35
Лагати ћеш старој мајци твојој
Да ти се је видро расушило.
Чекала си док се потопило,
Да ти се је вода помутила
Чекала си док се избистрила. 40
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
Зора далматинска, година III, 22. липња 1846., број 25, стр. 198.
