Браћа Јакшићи
(Из Премантуре)
Зресла су ми два борја румена,
I мед њими јелвица зелена.
Нису оно два борја румена,
Ни мед њима јелвица зелена,
Нег су оно два брата Јакшића 5
I мед њима селе Мандалфна.
„„Свије просе, свимам одговара.
Просе јим' је на двоје на троје,
Ниједном је они не дадоше;
Проси јим је царе за царића, 10
Ни њему је они недадоше,
Нег ју држе двору за липоту.
Пише књигу Паша од Новога:
„Вамим бора, два брата Јакшића,
Дајте мени селе за љубљење: 15
Дати ћу вам два бијела града,
I дат ћу вам два коњика врана
I једину селе за јубљење:
Љубите је, којем вами драго!“
Кад су брати књигу разумили, 20
Они су му назад отписали:
„Бог те види, Паша од Новога,
Да би твоји коњи покрепали,
Да би твоји гради поронили
I да би ти лудовала селе, — 25
Не дамо ти селе на љубљење!“
Кад је Паша књигу разумио,
То се Пашу врло на жа’ дало.
Себи зове вирне сиуге своје:
„Вамим, бора, вјрне слуге моје, 30
У недиљу, која прва дође,
Бит ће сајам у тројинском граду,
Ту ће доћи два брата Јакшића
Својој сестри бегом куповати,
Жути бегом у свили черљеној; 35
Ићи ћете, вирне слуге моје,
Ићи ћете, ухитит јих ћете,
I довести мени прид колина,
Ћемо видит који смо делија!“
У недиљу, која прва дошла, 40
Бише самањ у тројинском граду,
Дошла јесу два брата Јакшића
Својој сестри бегом куповати,
Жути бегом у свили черљеној.
Ишле слуге Паши господину, 45
Ишле слуге, ухитили су јих,
Пак јих воде Паши прид колина.
Он јих меће у тамницу скуру,
До колина у воду смрдећу,
У води су змије и окрапи, 50
Змије кољу а окрапи пале.
Он ји меће за три била дана,
Не носи јим ни јива, ни пива.
Кад се сврши трећи били данак,
Онуд поша Паша од Новога, 55
Овако јим Паша беседиа:
„Вамим, бора, два брата Јакшића,
Сутра ће се Паша оженити,
А вас оћу оба обисити
Рад весеља од жењења мога!“ 60
Кад су брати Пашу разумили,
Мисле брати ча ће учинити:
Први риже крило од кошуље,
Други точи крв из десне руке,
Пак напишу једну књигу билу, 65
Пак ју шаљу милој сели својој:
„Мандалина, наша селе мила,
Продај, селе, и мило и драго,
Па откупи два рођена брајна;
Сутра ће се Паша оженити, 70
А нас оће оба обисити
Рад весеља од жењења свога!“
Кад је млада књигу разумила,
Обуче се кано мушка глава,
Седла кцоња брајна старијега, 75
Паше ћорду брајна старијега,
Она греде у Пашину корту,
Овако му беседила млада:
„Бог те види, Паша Господине,
Посла ме је Беже Алин - Беже, 80
Да му дадеш два брата Јакшића;
’Ко је не би ти отио дати,
Да ће твоје граде поронити
I да ће ти лудовати селе!“
Кад је Паша младу разумиа, 85
Он јој даје кључе од тамнице.
Кад је тамни врата отворила,
Заупила иза свега гласа
Танковитим грлом дивојачким:
„Бижи, робље, куда који мореш, 90
А два брајна уза ме на коња!“
Кад то види Паша Господине,
Удриа се руком по колину,
Пукниа му на руку прстенче,
Под колином четвртица меса: 95
Нигдар спаша ни велика врага,
Гди ме женска преварила млада!"
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг