О несвијесне и махните
људцке свијести сасма у себи,
ке знат и умјет све сцијените
што је под небом и на неби,
опака ти је ваша вјера
ком се разум ваш поноси,
крива ти је ваша мјера
а неправи сви разлози!
Ви држите темељито
да није чуда на сем свијети
које може бит скровито
вашем знан'ју и памети.
А не знате, слабе и трудне,
да сте већма негли очи
ноћне птице у полудне
супроћ сунцу од источи.
I да разнат што је истина
по ћућен'ју лаживому
није дано, нег с висина
објављена кад је кому.
Права истина згар доходи,
право је добро при Вишњему,
инуда се не находи
прави разум нег при њему.
За чеса ти је, свијести охола,
гледат звијезде с полуноћи
и небеска пазит кола
за гонетат што има доћи
када не знаш над звијездами
да је Створитељ многе власти,
а да ти је под ногами
јама вјечне од пропасти?
За чеса ли је искат теби
узрок свему кад ти није
познан Вишњи згара с неби
свијех узрока узрок ки је?
Чему ти је крипос знати
у камен'ју, ријечи и трави
кад не умијеш извидати
твоју душу зле нездрави?
Умјетонство чему т' ли ће
мјере од земље и небеса
кад ти гробу доста биће
четр лакта за телеса?
Ах, чијем се охолите,
људцка знан'ја и мудрости?
Име управ достојите
прид Вишњиме од лудости!
Виђ'те кô сте заблијештене,
слијепе, слабе и нејаке
ако нијесте просвијетљене
од небеске згара зраке!
Спознајте се кô заходи
од правога свака друма
ка с разлогом само ходи
умрлога од разума.
А да знан'је право извира
више краја свијех од свита,
гди вид људцки не допира
и гди разбор не дохита.
