* * *
Бог, сунце и сироте
Пита мајка жаренога сунца:
»Ај ти, сунце, моје чедо драго!
Еси мени трудно и уморно
вав’јек ходећ, нигда не стојећи?«
Жарко сунце мајки одговара: 5
»Не питај ме, моја стара мајко!
Теби трудно ни уморно нисам,
јер ја имам добра пријатеља,
пријатеља Бога великога.
Него, кад је на по дана, мајко, 10
онда мене на криоце прима,
а каде су доба од дизања,
не буди ме, чим се јунак буди,
нег’ ме глади руком по образу:
»Ајде, устај, моје жарко сунце, 15
да гријемо по св’јету сироте!«
Миховио Павлиновић, II, бр. 12.
Из Буковице у Далмацији.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
Хрватске народне баладе и романце, уредио Олинко Делорко, Зора, Загреб, 1951., стр. 81.
Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Женске пјесме (Романце и баладе), књига пета, уредио Др Никола Андрић, Загреб, стр. 4.
Изабране народне пјесме II, женске, приредио Др. Никола Андрић, у Загребу, 1913, Тисак Краљ. земаљске тискаре., стр.143.
