Божја правда
Браћа сестри пуно добра тили,
Куд одили собон је водили;
А кад су се браћа оженили
Сребрне су ноже позлатили,
Па ји сестри својој даровали. 5
Кад то види Митровишна млада,
Својој младој завидила зави;
Она иде у сусиде своје:
„Да ван бора, сусидице моја,
„С кин би брата сестром омразила?" 10
„„Немој тога млада учинити,
„„Великон ћеш Богу сагришити!""
I то јон се пуно на жај дало,
Она иде у жардине своје,
Па изгули ружицу румену; 15
Она иде к Митри на ливаду:
„Да те знати, Митре душо моја!
„Што т'учини невирница селе,
„Изгули ти ружицу румену."
„„Нека гули, вирна јубо моја, 20
„„Она је је млада и гојила.""
I то јон се пуно на жај дало,
Она иде у шталију коњску,
Па закоје коња и сокола;
Она иде к Митри на ливаду: 25
„Да те знати, Митре душо моја!
„Што т'учини невирница селе,
„Изгули ти ружицу румену,
„Закоје ти коња и сокола."
„„Нека које, вирна јубо моја, 30
„„Ја ћу купит коња и сокола,
„„Али не ћу вирну селу моју.""
I то јон се пуно на жај дало,
Она иде у горње коморе
Па закоје сина јединога; 35
Она иде к Митри на ливаду:
„Да те знати, Митре, душо моја!
„Што т' учини невирница селе,
„Изгули ти ружицу румену,
„Закоје ти коња и сокола, 40
„Закоје ти сина јединога!"
I то му се пуно на жај дало,
Па он иде у горње коморе,
Тут му селе на душеку спава,
Мило му је санкон пробудити, 45
Из очи му грозне сузе греду,
Нису сузе већ искрице огња;
А кад се је санкон разабрала:
„Кога цвилиш мој ројени брајко?"
„„Како не ћу, вирна селе моја, 50
„„Изгулиш ми ружицу румену,
„„Закојеш ми коња и сокола,
„„Закојеш ми сина јединога"".
„Нисан, брате, вира ти је моја,
„Ти ме мећи на плећа јунашка, 55
„Па ме води путон на раскрижја,
„Па ме сици на четири куса,
„Па ме виси о четири дуба;
Ни то пуно потрајало вриме,
Он је меће на плећа јунашка, 60
Па је води путон на раскрижја,
Па је сиче на четири куса,
Фа је виси о четири дуба;
А ди јон је глава одлетила
Онде се је цриква саградила. 65
Ни то пуно потрајало вриме,
Разболи се Митровишна млада,
Боловала девет година дана,
А десету Митру дозивала:
„А мој Митре, драга душо моја! 70
„Ти ме мећи на плећа јунашка,
„Па ме води путон на раскрижја,
„Ди је цриква свете Барбарине,
„Онде ћу се млада помолити,
„Чини ми се да ћу оздравити". 75
Ни то пуно потрајало вриме,
Он је меће на плећа јунашка,
Па је води путен на раскрижја,
Ди је цриква свете Рарбарине:
„Барбарина, праведна си била, 80
„Ја изгулин ружицу румену;
„Барбарина, праведна си била,
„Ја закојен коња и сокола:
„Барбарина, праведна си била,
„Ја закојен сина јединога". 85
То изусти а душицу пусти!
Кад то види Митар добар јунак,
Липо јон је гребје ископао;
Ни земја је подносит не могла,
I земја је ванка избацала; 90
Кад то види Митар добар јунак.
Он је баца у језеро сиње;
Језеро је подносит не могло,
Језеро је ванка избацало;
Кад то види Митар добар јунак, 95
Он је баца у гору зелену,
Нек је јиду орли и граврани,
I сва друга по гори живина!
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
