Боже, ки царујеш краљевства небеска,
тер видиш и чујеш сва дјела земаљска,
како мож ненавис трпити толику,
ка оштри своју свис на ме, тву прилику?
Текући јоште гре с напором како лав, 5
тер обла да пождре хоће ме, дим управ.
Ако ме ти, Боже, не будеш слободит,
веће се не може ни гледат ни ходит;
зашто ми друм и пут с оружјем засиједа,
мач је ње језик љут, горчи је од иједа. 10
Није мач, није врид, ну је трис с небеса
који ме срита сприд тер живот растреса.
А затој хоћу рит, приславни мој Боже, -
ер теби ништор скрит на свит се не може,
ти познаш истину, зач си сам истина, - 15
сатри злу кривину твоја моћ једина!
