ЧИЊЕН'ЈЕ ПЕТО
СКАЗАЊЕ ПРВО
КРАЉ ВЛАДИСЛАВ, ГРАДИМИР, ВЛАДИМИР,
КРАЉЕВИЋИ, I ВОЈСКА УГРИЧИЋА
КРАЉ:
Куд отиде гусар клети,
зли невјерник куд се одијели,
ки смје ћерцу му отети,
ки под старос мене уцвијели?
С виленичкијем хитринами 2000
наше у земле доћ овако,
и учинит данас нами
безакоње толи опако!
Скоч'те за њим, моји мили,
педепшите главу прику, 2005
ако сте игда ви скочили
за час моју, за му дику.
I по копну и по мору
слиједите га слиједом свуди,
тешку а праву да покору 2010
буде поднијет за гријех худи.
Ах, љубјено моје дијете,
под злом ти се звијездом роди,
худа ти те срећа срете,
тешко ти се зло догоди! 2015
ГРАДИМИР:
Смири, ћаћко, боли худе;
да химбени гусар љути
у пако се сакрит буде,
свудијер га ћу ја стигнути.
Не ћу пристат истући га 2020
по државах свега свијета,
докле обијести све не изрига
под мом сабљом гуса клета,
докли охолој глави бојна
не укаже моја сабља, 2025
у ка упада зла неизбројна,
тко краљевске кћери уграбља.
ВЛАДИМИР:
Од мене се тај освета
и од деснице моје проси,
кому је драга љуба отета, 2030
ку зли Татар далек носи.
Сам за њиме ја ћу поћи
у татарске покрајине,
нигдје ни у дне, ни у ноћи
ни малахно не почине, 2035
докле бојном мом десницом
све ме туге не расладим,
и с отетом вјереницом
још му срце не извадим;
докле кремске све градове 2040
не пожежем, не попалим,
и његове зле дворове
са сврјем зидом не развалим.
ГРАДИМИР:
У нашој си земљи увриједјен
за једно с нами; тим од мене 2045
има гусар зли бит слиједјен,
и од војске ме храбрене.
Моји витези, приправите,
да осветом не крзмамо,
коње и плави стреловите, 2050
зла гусара да тјерамо.
I по суху и по води
све му путе обтецимо,
је да како нам се згоди,
да га с плијеном ухитимо. 2055
УГРИЧИЋ:
Краљевићу бојни и славни,
не једа се и не смета;
ми смо с тобом доћи справни
за злом гусом на крај свијета.
Сви су коњи оседлáни, 2060
све корабље оружане,
да се Татар не познани
слиједи по све краје и стране;
кога гди год сустигнемо,
с његовоме љутом штетом 2065
познати му чинићемо
кога увриједи с грабшом клетом.
КРАЉЕВИЋИ:
I ми ћемо с вами бојне
сјединити наше моћи,
и гусаре недостојне 2070
с вам педепсат за једно доћи.
Краљевићи гди су оваци,
пřипиј евани по свем свијети,
сви Татари нијесу јаци
нашој власти одољети. 2075
Дружина нас не избројена
на равнини бојној чека,
слиједит, тјерат приправјена
Татарина худа и пријека.
Од копја би нашијех тешкијех 2080
уздржано небо било,
када би се врх витешкијех
нашијех глава оборило;
а нег врха татарскому
једном краљу доћ не ћемо, 2085
кад на пољу јуначкому
јуначки се с њим удремо.
ГРАДИМИР:
Велика вам хвала буди,
племенити краљевићи,
ки дружите мене свуди, 2090
и у весељу и у несрићи...
али, о моји верни, гди је
Цаптислава ма љубјена;
да и она јоштер није
с хуаде варке уграбјена? 2095
Чија сила, чија десница
њу би отети била јака,
ка је прва заточница
врх најбољијех свијех јунака?
ВЛАДИМИР:
Није мјеста храбрености, 2100
гди вилиња роби сила,
ка је многе свом хитрости
витезове приварила.
Да њу нијесу примамили
у зид они виловити, 2105
чим се бојна дикла сили
Бисерницу слободити?
УГРИЧИЋ:
Врх брзећијех коња огњенијех
однесена је Бисерница,
ко смо чули од љубјенијех 2110
ње жалоснијех дворкињица,
ке, погледом све докли су
њу слиједити јаке биле,
од отете дикле нису
очи својијех одвратиле. 2115
КРАЉ:
С тијем начином ако буде
Цаптислава јоште отета,
у које смо пали труде,
ко је тешка наша штета!
Ах, несрећни Владиславе, 2120
над свијем инијем несрећнима,
ово ли су пирне справе,
које справи твојијем дразима?
У кому си плачу и цвилу?
кад си мого промислити, 2125
да с невјестом ћерцу милу
овако ћеш изгубити?
Тко ће драге моје отети
худа од краља и немила,
ако не има, за летјети 2130
моћ за њиме, лака крила?
Аб, љубјене ћерце моје,
ах, избрани наши уреси,
у какве нас непокоје,
увалише тешки удеси! 2135
