ЧИЊЕН'ЈЕ ТРЕЋЕ
СКАЗАЊЕ ПРВО
ЦАПТИСЛАВА I ГРАДИМИР
ГРАДИМИР:
Јес видјела, лијепа моја, 1150
срца мога драг покоју,
које се игре мирне од боја
учинише на час твоју;
ко весели у свом лицу
подунавски заточници 1155
тебе, свијетлу сву краљицу,
примили су сви колици;
ки цвијет славнијех. краљевића,
ка господа племенита
дође твоје славе цића 1160
из разлицијех страна свита;
ка честитос, која хвала
у весељу витешкому
од њих се је приказала
при дошаству славном твому; 1165
ко крипости тве честите
величину кликоваше, сада у трабље гласовите,
у јуначке сада гласе;
гласе, кијем младос дична 1170
пјеваше се са свијех страна:
живи угрска господична
Амазона од Дунаја;
ке весеље узрасло је,
гласећи се срећна вира 1175
Бисернице сестре моје,
твога браца Владимира?
ЦАПТИСЛАВА:
Твога ћаћка то су хвале,
вјерениче мој љубјени,
ки благ над све краље остале 1180
у онакој нас прими сцијени.
Оба два смо за то у вике
њему и теби ми држани,
од краљевске ваше дике
тач краљевски дочекани. 1185
Весеље се честитије
и од вас и од све земље нами
указати могло није,
с јуначкијема него играми.
Која крипос би гледати 1190
сред пољане лијепе и равне:
на коњијех се затјецати
витезове младе и славне,
и гвозденијех посред штита,
којијех свјетлос сунцу одсива, 1195
за кршити копја вита,
један другом супротива;
сад потјерам витешкијема,
искршили бивши копја,
силнијем мачем и тешкијема 1200
разбијати тврда оклопја;
хитати се сад на руке,
чим се мирни бој продиља,
ко срдите пуни одлуке
да се хоће бит назбиља! 1205
Чинило се оку мому,
чим данашња пазих дила,
како да сам у правому
затјецању с тобом била.
ГРАДИМИР:
Ужива ли све Угрине, 1210
ки столују по Дунаву,
коју радос нами чине,
ке весеље, коју славу.
Егра, Острагон, Биоград стојни,
и Канижа гради китни, 1215
лијепи Пожуњ, Сегет бојни,
и Наварин недобитни,
град тврдога Сегедина,
и од Загабита зграде силне,
Темишвара, Варадина, 1220
Касовије свијем обилне,
и пет с црква поноситијех
дични Печух и весели,
и бојника гласовитијех
родно мјесто Биоград бијели, 1225
Кватан, Тилек и Липова,
давњи Веспрун град поглавни,
с много лијепијех још градова,
ке мој влада ћаћко славни:
све витезе, бане и главе 1230
у Будим су град послали,
у достојној нека хвали
женбе и вјере наше славе.
Витези они, ки удрише
на два коња ко снијег бијела, 1235
пак се у једно намјерише,
ко доспјеше бојна дјела,
тер на штитијех бјеху објема
по двије руке сједињене,
ко с начиним да су истијема 1240
срца и мисли њих здружене:
Јанко и Шишман смиони су
војеводе од Рдеља,
под угрском круном ки су
страх свијех нашијех непријатеља. 1245
Ко сви нашу круну царску
часте и дижу до небеси,
краљевину која угарску
вјерам срећнијем толи уреси;
ко кликују час и дику 1250
ћаћка мога Владислава,
краљ од кога бољи вику
не би угрскијех врх држава;
ко смо често припијевани
ја и ти, славна ма краљица, 1255
ко Владимир бојни и знани,
ко гиздава Бисерница!
ЦАПТИСЛАВА:
Ја сам веоми уживала,
верни друже моје сриће,
бојну младос пуну хвала, 1260
племените Угричиће:
ко на коњијех бржи од тигре
сад по на се, сад једини,
поносите чинише игре,
текућ равној по ширини; 1265
ко копјаче, ко гвоздене
шестоперце све владаху,
с коња далек ке вржене
на истијех коњијех пак стизаху;
ко се с хвалом сви витешком 1270
указаше у дан ови
с копјем, с мачем, с тијеком, скоком,
први од свијета витезови.
С јунацим бих овакијеме,
мој драг, моја круно мила, 1275
с тобом вас свијет кратко у вријеме
под влас моју подложила.
ГРАДИМИР:
Да видје ли, мој уресу,
краљевиће племените,
кијем државе словинске су 1280
и сва Европа гласовите?
ЦАПТИСЛАВА:
Видјела сам, ке радости,
за почастит наше вјере,
ке јуначке храбрености
приказаше, ке потјере. 1285
Ки витези дана овога
чинише се нам видјети
Лауш, краља син чешкога,
и Бојнислав, наши зети.
Како уреснијех врху кола 1290
оба два су дошли оди,
киј ех позлатна чина охола
по шес коња бојнијех води;
како у мирном бијењу пака
указаше с многом части, 1295
да другога није јунака
над њиховом бојном власти.
Ке грчкога син чесара,
хитри Леон, игре учини,
ке римскога ведра цара 1300
млад Гвоздислав род једини,
чим у исто вријеме и доба
пуни царске величине
дођоше нас частит оба
врху силне двије балине. 1305
Која младос неизбројна,
ко прид тријеском из ненада,
од два младца ова бојна
оборена на тле паде!
Нитко им се не изједначи, 1310
ко годијер се њим опира,
разми твој мач од свијех јачи,
и нашега Владимира.
ГРАДИМИР:
Вриједни су ово витезови;
по разлогу и проси се, 1315
ведријех цара да синови
у витештву свијех надвисе.
Да видје ли бугарскога
краљевића бојну слику,
ку с играми јуначкога 1320
данас доби час и дику;
коју витез млад приправи
и учини нами славу,
у злаћеној бивши плави
овди дошо по Дунаву, 1325
тер кад на крај стави ногу
с бојнијем скупом, ки га двори,
и у весељу славну и многу
тај час златна плав изгори?
Ку нам радос учинише 1330
Дан, Свек, и Гот, краљевићи,
кијех приправу од свијех више
нитко није мого прићи;
како с трема корабљами,
сличнијем трема силнијем змајим, 1335
чинише се видјет нами
прид дунавскијем лијепијем крајим;
из пловућијех овијех змаја
која изиде огањ сила,
ко да ријека од Дунаја 1340
сва се у пламе обратила.
ЦАПТИСЛАВА:
I од Полака и Вандала
бојна краља и велика
нами се је указала
прем краљевска час и дика. 1345
Како дође дана овега
у ходећој к нами гори,
ка на оцим пука свега
распукну се и раствори,
тер јак силни коњ дрвени, 1350
ки би Троји од пораза,
витезова збор храбрени
из ненадке нами указа.
Силне птице Бијелазоре
ко сви носе на свом штиту, 1355
ке погледи само море
птице остале све на свиту.
Која остала с њим господа
игре лијепе приказаше
угрскога од народа 1360
и словинске земље наше,
њеки огњеној на Кимери,
на Елефанту њеки охолом,
њеки на лаву и пантери,
у облацијех њеки с колом.1365
ГРАДИМИР:
Над све ине подносита
и замјерна пуна уреса
и она грађа виловита
татархана Оритријеса.
ЦАПТИСЛАВА:
Ја се чудим, како њега 1370
с бојном браћом од свијех прије
сред весеља данашњега
међу нами било није?
ГРАДИМИР:
Сцијеним веће од свакога
он је игре приправио, 1375
тим на радос дана овога
доћи се је уставио.
Вјешта дружба бивши шњиме
виленика Вилозмаја,
гласовито кога име 1380
сред сјевернијех свуд је краја,
бит не може, нег да укажу,
за узмножит нашу славу,
најпоследњу, ну најдражу
над све краље чудну справу. 1385
Али прсање брзијех крила
с пријека чујем од онуда;
која ће ово бити дила,
која ће се згодит чуда?
