Бисерница2/СКАЗАЊЕ ТРЕЋЕ

Бисерница
Писац: Џоно (Јуније) Палмотић
ЧИЊЕН'ЈЕ ДРУГО-СКАЗАЊЕ ТРЕЋЕ




                 СКАЗАЊЕ ТРЕЋЕ

                  ВЛАДИМИР I БИСЕРНИЦА

ВЛАДИМИР:
 
     О раскошо ме младости,
вјеренице ма љубјена,
о разблудо, о радости 760
мога срца занесена,
     које име прем замјерно
ко с бисером слику има,
тако и срце јес бисерно
прем краљевскијем крепостима! 765
     сад се блажен могу рити,
сад је срећа ма честита,
сад се имам узвисити
над краљеве све од свита,
     сам покли се ја нахођу 770
уз краљевство моје драго,
уз жудјену му госпоју,
уз ме добро, уз ме благо.
     Да ако глас ме с прва зани
не изречене тве љепоте, 775
пака поглед твој сунчани,
ки ми сасма душу оте;
     разговором узданиме
још ме узвиси твоја дика,
докли дође срећно вриме 780
да си моја сва колика.

БИСЕРНИЦА:
 
     Узмножна ти буди хвала,
мој љубјени вјеренице,
кијем се над сва блага остала
жеље и мисли моје диче. 785
     Тве јунаштво, ке се слави
по језицијех свијех народа,
срце моје свеза и страви,
у дар теби да се пода;
     ну бесједе тве медене 790
љубежљива моћ и сила
млађахну је сада мене
веће сасма заробила.
     По говору твом мудрому
љубав ми се верна одкрива, 795
у краљевском срцу твому
врху мене ка прибива.
 
ВЛАДИМИР:
 
     Сцијену и љубав не изречену,
ку ти носи срце моје,
и у дјелијех ћеш испуњењу 800
брзо видјет, ма госпоје.
     У словинске ме државе
кад се упутиш са мном млада,
пут достојна сваке славе
Епидавра лијепа града, 805
     колика ће тва бит слава
код дошастја срећна твога
мога ћаћка Крунослава,
свијетла цара словинскога!
     Ко ће пуна бит покоја 810
цијећ невјесте тач хваљене
љубежљива мајка моја
и сестрице ме љубјене!
     Ту словинске све краљице,
ко је достојно твојој дици, 815
битће твоје дворкињице
а краљеви сви дворници;
     ту господа и госпоје,
кијем слободни град се реси,
љепоте ће славит твоје 820
и уз висит до небеси;
     ну, краљице срца мога,
над све остале дворбе и сцијене
имати ћеш за вјечнога
слугу и друга твога мене. 825

БИСЕРНИЦА:

     Господар ћеш вјековити,
а не слуга бити мени,
мој покоју драг честити,
слатки рају мој жудјени.
     Ну прије него с добром чести 830
у словинске тве државе
ти ме будеш младу одвести
на приправне дике и славе,
     и ти ужива игре бојне,
ке мој ћаћко драг и мио 835
за сестрице тве достојне
и за те је приправио.
 
ВЛАДИМИР:
 
     Неизмјерне су дике и части
свијетла краља ћаћка твога,
од његове ке су власти 840
нам приправне дана овога;
     тим ја ћу их уживати, .
и у весељу данашњему
јоштер дјелом указати,
зет достојан да сам њему. 845
     Твој заточник хоћу бити
и под сјеном твога имена
у играх те прославити
свијех витешкијех, ма љубјена.
     Ти ми биљег дај ки годи, 850
нека будем познан шњиме
за витеза твога оди
међу збором јуначкиме.

БИСЕРНИЦА:

     Не изречене ме љубави,
којом сам те заљубила, 855
ме је срце биљег прави,
ма радости блага и мила;
     ну подпуно миран да си,
цвијет бисерни ови прими,
кијем се ресе моје власи 860
над уресим најдражими;
     то ти биљег буди истини,
да напредак твоје славе,
о уресу мој једини,
на врх моје држим главе. 865

ВЛАДИМИР:
 
     Већма си ме уресила,
моја дико, с дара о вега,
нег да ме си учинила
господаром свијета свега;
     тим га примам с драге воље 870
и на главу стављам моју,
врху које веле боље
држим тебе, му госпоју;
     њим урешен садружити
поћ ћу славна ћаћка твога, 875
ки ће на двор сад изити,
за игре пазит дана овога.

БИСЕРНИЦА:
 
     Пођи, пођи добре у часе,
моја душо мила и драга,
у свијех дјелијех здружила се 880
с твом младости срећа блага;
     у краљевске перивоје
с дружицами ја ћу поћи,
за витешке дике твоје
лашње од толе гледат моћи. 885





Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоно (Јуније) Палмотић, умро 1657, пре 367 година.