ПРИКАЗАЊЕ ДРУГО
СРЕЋА У ПЛАВИ I ИСТИ
СРЕЋА:
О бојници пуни хвале,
у плав моју уљезите,
с ком слободно ја срдите
очеанске бродим вале,
ку сви вјетри дворе, и свако 985
тешко бријеме њој је лако.
РИНАЛДО:
Жесток вај ме цијепа и срце приходи,
гди вила прилијепа остаје сама оди.
УБАЛДО:
О витеже, твоја крипос
не достоји, да се смами, 990
побјегућу слидит липос
међу танцем и вилами.
На високој стрмој гори
сред сјевера и сред леда
од крипости стоје двори, 995
из кијех она вас свијет гледа.
Тко не труди и не мучи,
и свом срцу не одолива,
двора се овијех вик не кучи,
славе вијеку не добива. 1000
Да ли ти ћеш усред ове
тамне земље лежат тмина,
заборавјен од висина,
крепка крипос гди те зове?
Теби нарав за тве хвале 1005
главу дигну пут небеса,
и пода ти над све остале
дух племенит пун уреса,
нека узгори гледаш, нека
кроз храбрена дјела славна 1010
глас добијеш, с кијем до вијека
тва ће слава живјет ставна.
Још ти пода брзе и хрле
срџбе, не ти да се њима
кроз заваде служиш врле 1015
с побунами крстјанскима,
и да теби буду оне
неразборна узрок гњива,
и разлогу супротива
буду у теби жеље смионе; 1020
нег да њима пуна дике
оружана крипос твоја
јача удире посред боја
на невјерне противнике,
и да охоле сретат буде 1025
с већом снагом бијесне жеље,
неразложне, плахе, и худе,
унутрње непријатеље.
Тим се умјеј њим на свити
знан и свијестан војевода 1030
у оне ствари свеђ служити,
за ке ти их нарав пода,
и разбором мудра свјета
сад их смлачи, разгриј сада,
сад устегни, сад опета
узду им пусти и њих влада.
КАРЛО:
Знана је тва бесједа и мудра и права,
бјежимо уреда из овијех држава.
РИНАЛДО:
За све разлог да прибива
у слободну мени веће; 1040
њека сила милостива
задава ми горке смеће.
Нека сам у смећи, крепка је ма одлука,
далеко утећи химбенијех из рука.
