Але, дите младо
Цариграду, липота од свита,
Што ће теби та твоја липота,
Кад у тебе често куга мори?
Све замори и младо и старо,
Старој мајки сина најмлајега, 5
По имену Алева јунака!
Мајка му је на гроб долазила
„Што се, синко, с нами расрдио,
Да ти нисан ушила кошуљу,
Ни од мајке спросила дивојку?“ 10
Одговара Але, дите младо:
„„Нис’ се мајко на те расрдио,
Да ми ни си ушила кошуљу,
Ни од мајке спросила дивојку,
Већ те молим, мила мајко моја, 15
Ти ми реци мојему брајену,
Да не љуби през вире дивојку,
Ал је мучан ужаљ дивојашки,
Ки га веже, већ га не одвеже."“
Ст. Жижа, бр. 243.
Од Марије Карчић, из Унија (Лошињ).
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Истарске народне пјесме, издала "Истарска књижевна задруга", [Опатија], 1924., стр.
149.
