ЧИНЕН'ЈЕ ПЕТО
СКАЗАЊЕ ПРВО
МЕЛИСА сама:
Сад једино и весело
свак ме настој прославити,
сад круните моје чело, 1975
о ловори поносити,
веће бо сам ја добила!
Гдје је сада, о Алчина,
виловита твоја сила,
твоја охолас, твоја хитрина? 1980
Сад се ругај љубовником,
и њих слике промјењива,
како и с ћудим и с приликом
и ти јеси промјенљива.
Од силнијех се твојијех рука 1985
вриједни Руђер ослободи
с мога знања и наука,
тве хитрине ки надходи.
С могућега он прстена,
тко си, што си, веће узазна, 1990
грдобштино не видјена,
старешино безобразна.
Прикоре сам твоје не знане,
свој чељади указала,
ка доходи с ближње стране 1995
крај овезијех рибат жала,
да они буду сповиједати
по свој земљи твоју злоћу,
не пристајућ припијевати
до вик вика тву грдоћу. 2000
Не сцијењена, наругана,
међу смртим и животом,
сред овезијех пустијех страна
остај с вјечном твом срамотом.
Ти, која си уживала 2005
свијех мучити друзијех, прими
плату, ку си достојала
твојијем дјелим прикорними.
Ако суд ме мој не вара,
јур се на крај други стани, 2010
с дружбом верна од бродара
с добром чести Руђер знани.
Јур поштена Логистила,
која љуби све крепости,
на стан га је свој примила 2015
у весељу и у радости.
А сад да се витезови
у наравни хип обрате,
кијех вил худа медно улови,
пак им пода горке плате; 2020
Записе, узле и прилике,
и све чари с њих ћу смести,
да они приме предње слике,
а њу горе стру болести.
Луд је и смамјен по начину, 20256
тко год мисли зло чинити,
и мни тешку сву кривину
од небескијех очи скрити.
Правда и срџба божанствена,
ка педепше дјела опака, 2030
све што веће продиљена,
толико је врлија пака.
