ЧИНЕЊЕ ДРУГО
СКАЗАЊЕ ПРВО
МЕЛИСА сама у кару:
Уставите већ тијек хрли,
ки би бржи стријеле огњене,
моји летушти змаји врли, 565
ки донијесте оди мене.
Брадаманте гласовита
лијепа љуби Руђерова,
из франачкијех страна од свита
доћ ми чини мјеста у ова. 570
За ње љубав и од ње стране
вас сам ови труд узела,
и кроз путе непознане
у Индију долетјела.
Твоји уздаси, твоје тужбе, 575
и тва љубав приварена,
достојне су ове од службе,
дјевојчице прихрабрена.
Виленица худа и прика
оди у робству блудном држи 580
твога драга вјереника,
који срце твоје пржи.
Ливаде ове нарешене
разликога китјем цвијетја,
врху којијех сва час жене 585
раскошнога примаљетја;
овијех вода ромон мили?
ки под сјеном у полудне
разблудјене нука и сили
на сан тихи очи трудне; 590
ово дубје, гдје вјетрићи
блажи прсат не пристају,
и медени свуд славици
под њим пјесни све складају,
нијесу дјела од нарави: 595
све вилиња чини сила,
којом свеза и затрави
вриједна младца прика вила.
Али ако сам славна свуди
Мелиса она ја храбрена, 600
и на помоћ вриједнијех људи
од небеса одредјена?
прије нег златно сунце скрити
буде у море своје лице,
Руђера ћу слободити 605
од опаке виленице.
Све му ћу одкрит химбености
и зла дјела и неправа,
која од хитре ње лијепости
он заслијепјен не познава. 610
I ако је необичан
ови оток дослек био,
и за људи стан несличан
и страховит и немио,
чинит му ћу да изгуби 615
ову лијепос сву колику,
да погрди, да погруби,
да узме предњу своју слику.
Видјети ће, да по њему
клисурите свуд су стијене 620
и планине у дивјему
страшном дубју одјевене.
Оди у то сакривена
Руђера ћу дочекати,
те му ћу се приображена 625
с туђијем лицом указати,
и даћу му лијеке истине
проћ отровим љувенима,
ке, кажућ се слатке устима,
смртну рану души чине. 630
С грчилом ћу измијешати,
кад га ускарам, ријечи моје,
да се освијести, да се врати
на обичајно здравље своје.
