Ако сте и кадар по свиету ви ходе
за једну чудну ствар, о слиепи народе,
позривши узгори смишљали, небеса
од ништа тко створи и сва њих чудеса,
али пак с источи на сунце гледаје 5
проћ себи гди очи обратит' не даје,
без броја звиезде пак, кад мркла ноћ приде,
кием се чуди свак, начине ке слиде,
и мјесец, ки вику не стоји на мјери,
него ли прем њеку замјерим ћуд тјери, 10
и риеке, из гора из сухиех ке теку
на понор пут мора не пристав час виеку,
и нигдар још за тој широко тој море
никако мимо свој крај узит' не море,
и чуда још која ние моћ' изрећи, 15
за што их свиес моја не може досећи,
тер ви да од тога створца знат' желите, —
на крижу ето га прибјена позрите.
Може бит' да га ви у слави циените,
коју он остави, како сви видите, 20
ер с неба на свиет сај на туј смрт хотје доћ'
за дат' нам вјечни рај и дјавлу сломит' моћ.
Смислите, за ваш гриех на што се допусти,
од дјавал да вас свиех слободи из усти.
Тога цјећ ками је и тврдји нег ками 25
тко се не облије грозниеми сузами
смишљаје на свој гриех и љубав његову
да он сам за вас свиех хтје пријат' смрт ову.
О чудне љубави, ку изриет' ние моћ',
да он рај остави а на смрт хотје доћ'. 30
Створење све плаце, гди му је на глави
тај круна од драче цјећ наше љубави,
на глави, андјели којој се клањају;
мислите сад је ли жалос још у рају,
позрите на лица с крвавием косами, 35
ке слави даница са свиеми звиездами.
Нут руке гди стоје, ке чавли пробише,
вас ови свиет које од ништа створише,
стоје му распете, ер жели и хрли
да тебе, зли свиете, к себи сад пригрли. 40
Ноге су с чавлом још прибјене ради вас,
којием су за поднож небеса и свиет вас.
Тко ће бит' сад ками да му гроб покрије?
Грешник, ки сузами вас се не облије;
за ч ће тај тврдји бит' нег мрамор од горе, 45
ер жалос на сај свит већа бит' не море.
Плачи сад даке свак, ер сте ви узрок вас,
тко не ће за гриех пак у вјечну поћ' пропас;
ер ето видј, горе и дубја и ками
и риеке и море и сунце с звиездами 50
гди плачу смишљаје створитељ ода свиех
погрдјен тач да је и распет за ваш гриех;
толико веће ми, који смо узрок вас,
имамо сузами цвилити по свак час,
да би нам простити хотио узрок тај 55
и свиех нас примити на милос у свој рај.
