Ако је мени суд да патим довика
оваки љувен труд и ране без лика,
драго [је] и мило понијет ми сваки суд
цић тебе, мâ вило, и патит љувен труд.
Ако [је] у мене на срце који врид 5
цић кога, јаох, вене живот мој унаприд,
драго [је] и мило понијет ми сваку злед
за лице тве, вило, и рајски твој поглед.
Ако још сваки дан мислит ми јес туга
ер се дах слободан теби роб и слуга, 10
драго [је] и мило мислит ми сваки час
ер теби, мâ вило, роб се дах живот вас.
Ако још по све дни не имам радости
ер срце моје нî прид мојом младости,
драго [је] и мило радости стâт ми ван, 15
кад прси тве, вило, срцу су мому стан.
Ако ме у тузи тко види још тужна
гди стоју у узи савезан за сужна,
драго [је] и мило мени стâт тач тужан
крози те, мâ вило, и свезан и сужан. 20
Ако ме смамљена овако тко види
и велми ухиљена гди личце ме блиди,
драго [је] и мило блидит ми сваки час
и смамљен, мâ вило, стојати по[д] тву влас.
Ако још ја стеку зао глас врх себе 25
зли[х] људи ки реку, ја служим у тебе,
драго [је] и мило сваки глас мени стећ,
истом ти, мâ вило, изгубит да ме нећ.
Ако још на служби сву младос истрају
желећи твô' дружби, ништар се не хају, 30
јоште ћу ово рит ер ми је тој мило
смрт пријат и умрит цић тебе, мâ вило.
