Ајме, ти почиваш разблудно како хоћ,
слатки сан уживаш, мирна је теби ноћ;
а мене зачути не хоћеш ки тужу,
гди глаш ми плач љути и жалос ку дружу.
Ајме, спиш слатки сан, тамна се ноћ траје, 5
а ја се узаман туку поступаје,
жалосно цвилећи камен'је јур будим
него тебе спећи нада све ку жудим.
Ајме, спиш покојно, а за ме не хајеш;
је ли ти достојно да ме тач скончајеш? 10
Ево ја умиру, теби се не брине
за службу и виру живот мој гди гине.
Ајме, ти не чујеш, а вапим довоље:
брже се радујеш од моје невоље!
Ако ти је драго, вај, да мој глас замукне, 15
такој се оглушај, чим срце ме пукне.