Ајме, што ово би, која ли несрећа,
која прије не би, ни ће бит довика!
Ајме, несрјећо зла, ајме немилости,
што с' толи немила мојојзи младости?
Нитко се не чуди ако сам несрјећан, - 5
тој ми Бог одсуди на мој рођени дан.
Несрјећо прихуда, да ли ме ухили,
да ли ме одсвуда жалости окрили?
Вај, мене да ли хоћ довика слидити,
цјећ тебе дан и ноћ да будем цвилити? 10
Несрјећо проклета, да ли ти хоћеш тач
да мене сусријета одсвуда горки плач?
Цвилићу љувено и тужит до смрти,
покли ме свршено хоћ у прах сатрти.
Несрјећо немила, да ли с' ти вас твој гнив 15
на мене справила, да нисам веће жив?
Још кад ме умориш и кад ми тамни гроб
под земљом отвориш, још ћу бит теби роб.
