Ах право је ли тој, је ли то праведно
* * *
Ах право је ли тој, је ли то праведно,
да тако живот мој уцвиљаш нередно?
Бивши ти вјеран био, свак како т' свједочи,
и веће љубио него ли ме очи,
спомен' се мало сад, кад но ме љубљаше,
и на ме грло кад тве руке стављаше,
спомен' се, кад мио бих и кад ми кти рити:
вазела с тобом бих овако умрити.
Вај тому вазда би, вазда тај злед чује,
ки веле прем љуби и веле вјерује.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|