Одговор на пјесан, спјевану ти похвалу седам пјесни покорнијех.
Vеле би бил', право ти дим овој
у свему поштени Наљешковићу мој,
да сам роб и слуга онега, нека знаш,
кому ме за друга у пјесни прикладаш.
Ер бих се на сај свијет, ако је прилике, 5
блажени мого ријет и честит у вике.
Ну сам пун сваке тме, и ако коју ствар
наричу пјесни ме, то ће бит, Нико, згар;
а ја сам злобан вас замјерно у свему,
гријешећи по свак час протива вишњему. 10
Јере није крепости у мени никоје,
нег злобе за дости и туге свакоје.
Кроз тој те молим ја, јак но брата мога,
гријешен'ја за моја да молиш ти бога,
нека ме он влада по вијеке и брани; 15
не ино за сада, у миру остани.
Дмитровић Никола, пријатељ твој мили,
ки срце на пола с тобоме раздили.
Извор
Пјесме Николе Димитровића и Николе Наљешковића, Стари писци хрватски, књига 5, Југославенска академија знаности и умјетности, Загреб, 1873, стр. 104-105.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Димитровић, умро 1555, пре 469 година.
