Маве копренице, чим се с' тач полила?
Тва је вил сузице мном с лица купила.
А тоје плакала? плакала са сву моћ.
Што? кад је узнала, ер ћеш ти далек' поћ'.
Рец' ми: што т' вељаше онда на прозору, 5
кад но те љубјаше? ништа, ја т' говору.
Јох, ка би ствар нова, да т' ништа не хтје рит'.
Само ме целова, пак теби да понит'.
Одкли су с целови ње сузе у теби;
на т' с плачем и ови, јох, мени што то би? 10
Разлог је свакоји плач мој с ње мијешати.
Да хоћ' ме госпоји опета послати?
Ако јој ћ' за час поћ' ме сузе сказати,
ето је веће ноћ, а хоћ' ме чекати?
Требује вечерас ван града отити; 15
сад се ћу у си час опета вратити.
Ја те ћу чекати, иштом се, чуј, не цкни.
Да хоћ' јој послати веће што по мени?
Ови јој с плачем мој дај целов са сву моћ,
и реци: с' богом стој, ја пођох, сад ћу доћ'.20
Извор
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XI, Djela Miha Bunića Babulinova Maroja i oracia Mažibradića marina Burešića, str.113-114, Zagreb, 1880
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мароје Мажибрадић, умро 1591, пре 433 године.
