Николи Нале
Ово јес други дан, од коли примили ја
од тебе лис један, цјећ кога свијес моја
и памет још не би без муке од тај час,
мислећи ја теби, који си од свијех чâс
спјевалац и дика и научитељ мени 5
и бит ћеш до вика, мој Нико поштени,
на толи славан лист како бих одписал,
нека мном сраман нис. Тој ми се у мисал
задало; зач мени, право ти могу ријет,
згодил' се прије ни у вас мој вијек видјет 10
ни чути тању ствар, него тај листак твој.
Тај ријетко милос згар дава се, Нико мој,
коју ти, мним, од вик вишњи бог приправи,
нека град Дубровник по теби свак слави.
Јер сцијеним, Орфео, Пиндаро, Тибуло, 15
Проперцио, Алчео, Овидио, Катуло,
Виргјилио и ини, на свијету ки су бил',
ки се су рад пјесни неумрли учинил',
да могу видјети, гди пјесни тве слову,
видил' би на свијети лијепу ствар и нову, 20
и чудну. Тога дил сви би т' се љувено
до земље поклонил' и тебе опћено
вазел' би вас вијек свој спјевати у пјесни
и славни урес твој, ки је пун љувезни.
А по том што славиш у лиску мене ти 25
и врху свијех правиш спјевалац на свијети
језика нашега, и да ме још музе
парнаске цјећ тога све дворе и служе:
знам, да си на тој бил ганут од љубави,
ку ми си вијек носил, пријатељ јак прави. 30
Ал за ријет што би хтил' истина, нека знаш,
веле би стоти дил тијех хвала да ми даш;
зач крепос, Нико мој, туј ми ни вишњи дал,
ка би се сад на тој хваљен'је пристојал'.
У дугу за не проћ бесједу, сам себе 35
овди ћу сада оћ а прићи на тебе.
Мој Нико љувени, достоји урес ваш
теј хвале, ке мени за милос ти даваш;
зач пјесни толике просул си на сај свит,
кијем није прилике нигдар бил' нит ће бит, 40
рад ких ће по вас вик, и тој сам становит,
меу свијем наш језик замјерно свуд словит.
Тијем даке достојиш, да тебе свак слави
и врх свих да стојиш у венцу на глави;
и да ти од горе Парнаса музе све 45
замјерно вик дворе и славе име тве.
Не друго за сада, нег да ти вишња моћ
здравје, мир, покој да и све што ти сам хоћ.
Никола Дмитровић, твој веће него свој,
љубави веље цић пише ти сад овој.50
