* (А кад збриса чело знојно)
* (А кад збриса чело знојно)
| * (А кад збриса чело знојно) Писац: Војислав Илић |
..............................................
..............................................
А кад збриса чело знојно,
Рече тада Шојдин војно:
— Ала, браћо, ала, друзи,
Дубоки су ови лузи,
Страхота је њима ићи,
Јер нас може курјак стићи!
..............................................
Какав курјак, ха бога ми,
Свог крвавог на ножу ми
Пушила б' му с' зверска крв!
Чујте горе, чујте лузи,
Почујте ме верни друзи,
Постануће курјак стрв!
Трећи јунак много мањи,
Много сувљи, много тањи,
Ал' носина ипак дуга,
Надмашује оба друга...
..............................................
..............................................
А курјак је тада стао
Па се слатко насмејао.
око 1872 год.
Извори
уреди- Војислав Илић: Сабрана дела, Лирско песништво 1872-1886, Вук Караџић, Београд, страна 75.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.
|