30.
О, птичице моје, са радошћу појте,
И пјесмицом драгом блажите ми тугу!
Иако сам мрачан, о појте ми, појте
Свом биједном другу!
Усамљен од људи ... Ах, сјенкама хладним
Пространих дрвета, што се нијемо стеру,
Побјегох од свијета тек са срцем јадним,
Оставих и живот и Бога и вјеру –
Све узеше људи. И сад сам стијена
Што пуста и сама над понором стоји –
Рушим се и падам, док судба – хијена
На ме мрко гледа са висина своји’ ...
О, птичице моје, са радошћу појте
И пјесмицом драгом блажите ми тугу!
Иако сам мрачан, о појте ми, појте
Свом биједном другу! ...