*** (О, вечери чиста с небом од кадиве...)

*** (О, вечери чиста с небом од кадиве...) Писац: Јаков Шантић

* * *

        27.

О, вечери чиста с небом од кадиве
И с мраморним челом безобалног мора,
И са раширеним једрима по води
И са игалима миртâ и ловора –
 
Док око мене шуморе маслине –
О, како души годи твоја сјета!
И како, кô и ти, чезне да премине
У загрљајима непознатог свијета! ...
 
И у том трену широка, кô вече,
И тако исто самотна и мека,
Нечујно у њој чудна туга тече! ...
 
Па свећенички болујући чека,
Да, тамо, доље, на крај Океана
Још једно вече умре једног дана! ...
 
Ћигале (Лошин Мали), октобра 1905.

---

Извор

• Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 132.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 119 година.