Шумадијска ноћ
Широка вода мирно слази,
Озбиљан, свечан ход је њен:
Кô херој кад врх мртвих гази.
Обалских врба пада сен
И јабланови шуме вечно
И небом клизи месец лен
И сипа пољем уље млечно
И низу стена сребри руб
И мази меко лице речно.
И шума, стона, жбун и дуб
Господу поји. Плав се диже
Са жртвеника дима стуб.
Химна у сваку избу стиже,
А белих вила титрав сплет
Пољима зрелим хучно сиже
И врх градова шуми лет.
Кикот се с шумом река спаја
А румен среће зари свет.
Сатире с даљних страна збраја
Вилински страсно звонак цик.
Свуд звони химна загрљаја.
И један јаук, врисак, крик
И крв и нож и плач и ране.
......Каинов дивљи засја лик.
1915
