Шала и збиља
Писац: Јован Грчић Миленко |
Знаш, неверо, како си се клео:
»Другу нећу, за тобом умрећу«.
Народна.
Момак се с девом шалио,
Љубав јој сталну обрек’о,
И није деву жалио
Кад јој је љубав одрек’о.
Дева се с момком шалила,
Срце му дала млађано,
Већма је момка жалила,
Нег срце своје јађано!
Глед’о сам момче радосно
Где колом бесно заплеће,
И глед’о смиље жалосно
Где косу чупа, расплеће.
Глед’о сам момче наскоро
Где грли свога девера,
И слуш’о деву на смрти
Где болно шапћe: — »невера«!
У Черевићу, 187О.
Извор
уредиЈован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 228-229
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Грчић Миленко, умро 1875, пре 149 година.
|