Чудна ти ми годиница дође!

Чудна ти ми годиница дође!
Кад ми драги испред двора прође,
И погледа уз пенџере моје,
Чини ми се, до мора је моје.
Кад ја видим драгог у ђечерми,
Баш каконо мулу у мешћеми.
Кад ја видим драгог у белнуку,
Баш каконо пашу у беглуку.
Опас’о се пасом мукадемом,
Мукадему ресе објесио;
Кад му видим мукадему ресе,
Пода мном се црна земља тресе.
Кад ја видим свога драга очи,
Ев’ умријех, ево душа скочи.
Кад му видим руку у мишици,
Пане мени мука на зличици.
Кад ја видим свог драгога плећа,
Чини ми се, ја нарастох већа;
Кад му видим ногу у топуку,
Чини ми се, полетјети могу.
Вита јело! истина је била,
Ја се драгом у њедра савила!
У њедрима срма — џуздан била,
Гдјено стоје гроши и дукати;
А у јутру кафа у филџану,
Не би ли ме у кафи попио,
Не би ли му на срдашце пала,
Да ја видим свога невјерника.