Чува овце братац и сестрица

* * *


[Чува овце братац и сестрица]

Чува овце братац и сестрица,
Лего братац санак боравити,
А сестрица везак почињати.
Мало јој се ознојиле руке,
Па је она браца дозивала: 5
„Ој ти Јово, мој једини брацо!
Довати ми воде у свирали,
Мало ми се ознојиле руке!”
Довати јој воде у свирали,
Стаде сеја себе умивати: 10
Сину лице кано огледало,
А чеоце, кано жарко сунце!
Ал је брацо сеји говорио:
„Богом теби, моја мила сејо!
Да ми није од Бога греота, 15
И од људи велика срамота,
Ја би твоје обљубио лице!”
Она њему вако одговара:
„А мој Јово, мој једини брацо!
Да ми није ни тебе јединка, 20
Како б сеји обљубио лице?!”
То је њему врло жао било,
Па он трза ноже од корица,
Па удара сеју у срдашце -
Мртво тјело, глава проговара: 25
„О мој Јово, мој једини брацо!
Када будеш близу бјела двора,
Излазиће стара мила мајка,
Па ће тебе, бајо упитати:
„Сунце жарко, ђе је мјесечина?” 30
Ти ћеш њојзи вако одговарат:
„Остала је на доњем пландишту,
Везак везла, иглу изгубила,
Остала је иглу гледајући.”


Референце

Извор

  • Антологија српске народне лирско-епске поезије Војне Крајине, Изабрала, приредила и предговор написала Славица Гароња - Радованац, Стручна књига, Београд, 2000, стр. 152.