Честитам/23
ПРИЗОР III
СОФКА и пређашњи
СОФКА (утрчи):
Заповедајте, господине!
СТЕВА:
Где ти је госпоја?
СОФКА:
Ваљда је у својој соби.
СТЕВА:
Тамо је нема!
СОФКА:
Ваљда је у другој соби.
СТЕВА:
Ни тамо је нема!
СОФКА:
Онда је, ваљда, у трећој соби.
СТЕВА:
До сто врага, ни тамо је нема!
СОФКА:
Онда није у соби.
СТЕВА:
Лудо — то знам и без тебе! Је л' ти госпоја отишла кудгод?
СОФКА:
Данас ујутру?
СТЕВА:
Да каде?
СОФКА:
Није.
СТЕВА:
Па да где је онда?
СОФКА:
Ја не знам.
СТЕВА:
До сто ђавола, каква си ти собарица кад не знаш где ти је госпоја!
СОФКА:
Опростите, ал' ја сам била на музици!
СТЕВА:
Тако! А ко ти је допустио?
СОФКА:
Милостива госпоја ми је рекла да идем.
СТЕВА:
Моја жена?
СОФКА:
Да, одмах чим је дошао онај господин.
СТЕВА:
Какав господин?
СОФКА:
Ја га не познајем, нисам га за ово четрнаест дана, што сам код вас, никад видела.
СТЕВА:
До сто ђавола, то је све лепше и лепше! А како изгледа тај господин?
СОФКА:
Онако баш није ружан, пре бих рекла да је леп човек!
СТЕВА:
Па онда?
СОФКА:
Па онда ништа. Он је дошао, пољубио се с милостивом госпојом...
СТЕВА:
Шта, пољубио се?!...
СОФКА:
Да, и после ми је милостива госпоја одмах рекла да идем на музику, јер ме неће требовати, и остала је са оним господином.
СТЕВА:
Гром и пакао, девојко, то није истина!
СОФКА:
Како да није кад сам својим очима видела! Још ми је дао тај господин два сексера што сам му торбу унела.
СТЕВА:
Торбу?... Тако је! Ја сам нашао у својој соби торбу. Нема сумње, то је љубавник моје жене. А, то не може бити! Не може? А зашто не? Гром и пакао, каква мисао!... Моје жене нема! Да нису побегли? Побегли? Он с мојом женом да побегне?! А чекај се, лопове један, показаћу ти ја како се жене краду! Моја Мара оставила мене, мене, који је толико волим! Дабогме, ја сам се по целе ноћи картао, никад код куће, њој било дуго време, онај јој се лола удварао, е, па зашто да ме не остави? Ал' не, она је моја жена, она се заклела пред олтаром да ће ми верна бити, ма се ја и картао! Ху! Хоћу да полудим. Софка, пиштољ овамо!
СОФКА (плачно):
Немојте, молим вас, господине, да се убијете!
СТЕВА:
Ни речи, пиштољ овамо!
СОФКА:
Ја не знам како то изгледа!
СТЕВА:
Проклета девојко! (Утрчи у собу и изађе са пиштољем). Сад идем, идем да се осветим! Ха, крвничко колено, крадљивче подли, твој је последњи час куцнуо! (Истрчи напоље).
СОФКА (трчи за њим):
Господине! Господине!