* * *


Чежња за диком

Мислиш, дико, да не марим за те,
А ја марим и срце ми знаде;
Кад у цркву, молим Бога за те,
Кад из цркве, окрећем се на те;
Очи кријем, да се не насмијем. 5
Што их кријем, то се већма смијем;
Што пред св’јетом не погледам на те,
Стидљива сам, па не ћу да гледим.
Дику кунем, а за диком трунем[1].
Слатко име, што гинем за њиме! 10
Није име, да гинем за њиме,
Већ је име, да се играм њиме.


Референце

  1. погибам

Извор

Изабране народне пјесме II, женске, приредио Др. Никола Андрић, у Загребу, 1913, Тисак Краљ. земаљске тискаре., стр.10-11.