Часови слабости
Часови слабости
| Часови слабости Писац: Душан Срезојевић |
Говорио сам: Дани ере свете
Доћи ће једном к'о облаци златни;
Болови који очајањем прете
Ишчезнуће, занавек неповратни.
Душа ми мирисала сетним дахом
Нежнога цвета назиране среће;
Мисао моја, узвишеним махом,
Издетела је из црне одеће.
И чекао сам. Ал' залуд се чека
Што се никада дочекати неће.
У болној нади, илузија мека
Залуд ће к небу снова да узлеће.
Сан сневан с болом, небројано пута,
Остаће вечно у сферама мола.
За химерама дух узалуд лута; —
Човек је створен од супстанце бола.
Све је обмана, дим, све само варка.
И када дође неминовно време
И повезе ме Смрти црна барка,
И кад из празних прсију застреме,
Последњи моји даси према сунцу
Што, залазећи, небеса облива
Вечерњим златом, к'о круна врхунцу
Планине која у маглама снива, —
Из мога мутна и угасла ока
Окруниће се сузе, сузе бола,
Што ми је чежња била предубока
А живот био само акорд мола.
Извори
уреди- ЗЛАТНИ ДАСИ. — Светлост, Крагујевац, 1975.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Срезојевић, умро 1916, пре 108 година.
|