Цар ђељао шиљке
Некакав цар сазвао на вечеру сву своју господу, лале и везире, те у друштву и весељу сви се опију, па и сами цар, и у пјанству нешто рече да се шјутра договоре на дивану како треба урадити. Пошто вечерају, и пошто се господа разиђу, цар се покаје што је рекао, па у јутру кад се пробуди, дигне се приђе него му господа дођоше на диван те почне ђељати шиљке, а кад дођоше к њему господа, упиташе га зачуђени: шта то радиш, честити царе!? — Ево ђељем шиљке, да забодем у око свакојему ономе који би споменуо за оно што је синоћ говорено, и свакоме ономе који би што у пјанству рекао па учинио прије него се растријезни.
Извор
уредиВрчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 11.