Христовом војнику Милоју Шћепановићу

Христовом војнику Милоју Шћепановићу Писац: Славко Перошевић

  Христовом војнику
 Милоју Шћепановићу

У времена неправде и силе,
Кад из таме диже се Сотона,
И пред војском безбожника крену,
Пут светога Христовога трона.

У земану кад се кано море
Клети Балкан опет заталаса,
Нож крвави када на Авеља,
Подли Каин трже иза паса.

У вактима бесуђа и мрака,
Кад потомци несрећнога Јуде,
Опчињени сјајем сребрењака,
Сташе хапсит и пребијат људе.

Ти си, вођен неком вишом силом,
Униформу полицијску скинô,
Јер не хтједе за шачицу пара,
Продат душу, људска величино.

Ушао си храбро у станицу.
Дао пиштољ и чин са рамена,
И с тим гестом постао си, брате,
Херој овог бесудног времена.

Рекао си „Нећу на комшије,
Нећу хапсит ни друга ни брата“!
И са те си двије реченице,
Себи рајска отворио врата.

У „Примјере чојства и јунаштва“,
Себе овим сврстао си чином.
Црна Гора поноси се с тобом,
Ко са својим најбољијем сином.

Сво је српство данас за те чуло,
Ко за борца противу јереса,
Предаци се данас наши славни,
Твоме чину диве са небеса.

Својим гестом у срце си дирнô,
Марка, Јола, Новицу и Кења,
И постао симбол непролазни,
Људске части и људског поштења!

(децембар 2019.)