Херцег Владислав
Писац: Јован Суботић
ТРИНАЈСТИ ПРИЗОР



ТРИНАЈСТИ ПРИЗОР
Кнез Санко уђе.


ХЕРЦЕГ:
Јесу л’ ту кнезови?
КНЕЗ САНКО:
Ту су'!
ХЕРЦЕГ:
Иди, кажи им, нек уђу!
КНЕЗ САНКО (застаје).
ХЕРЦЕГ:
Но! Зар ниси чуо? Нека дођу!
Кнез Санко (приступи херцегу):
Херцеже!
ХЕРЦЕГ (погледи га).
КНЕЗ САНКО:
Смем ли ти што казати?
ХЕРЦЕГ:
Де говори!
КНЕЗ САНКО:
Кнезови се тамо
У дворани мало не поклаше.
Кнез Милота виче к’о помаман,
Да са Турци мир хватати треба,
Да ти само своју славу гледиш,
Па не мариш сав народ потрти.
Кнез Југовић хтеде га пробости,
Ал’ га друга браћа заклонише.
Па се на то диже халабука.
Једни сташе на страну Милоте,
А други се с Вукманом сложише,
Потргоше пламенне мачеве,
И једва их Алтоман утиша.
ХЕРЦЕГ:
Која страна више их имаде ?
КНЕЗ САНКО:
Јача бјеше страна Милетина.
ХЕРЦЕГ:
Иди само, па нек одмах дођу.
КНЕЗ САНКО (поклони се и оде).



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.