Хајдучка неслога
Чета ми се подигнула мала
од Пераста бијелога града,
чета мала тридесет 'ајдука,
а пред четом двије 'арамбаше:
једно ти је Бајо Пивљанине, 5
а друго је Лимо барјактаре.
Пређе чета преко Кривошија,
и Грахово и Бањане мину
и ето је на Утес планину,
па на Бајов камен починула. 10
Погледаше друмом чавленијем,
док голема спазише јунака,
шарена му пушка на рамену,
познати га они не могаху.
Јунак ближе док пред чету стиже 15
и Бајо га позна и дружина,
бјеше јунак Дели Дрпа Марко
и он њима “Божја помоћ” виче;
'ајдуци му поздрав прихватише.
Мало сјели проегленисали. 20
Отолен се чета примакнула
код извора на Мрамор планину,
на врелу се воде напојише
и међу се еглен отворише,
ђе би могла чета ударити. 25
Говорио Бајо Пивљанине:
“Браћо моја и дружино драга,
ја сам добар шићар уводио
на Загорје стотину волова,
можемо их лако плијенити 30
и без ране и без мртве главе”.
А говори Лимо барјактаре:
“Ја сам лакши шићар уводио
преко Таре пет стотин' овнова
и стотину претилих волова; 35
можемо их лако плијенити”.
Но што рече Дели Дрпа Марко:
“А немојте, браћо моја драга,
да идемо Тари води ладној,
Тара вода брза и дубока 40
а око ње злице и крвавци,
што на јаде вазда од ускока,
јера сенат бране и крајину;
тамо мала нема без мегдана,
а мегдана без мртвијех глава. 45
И немојте, браћо, на Загорје,
због то накво стотину волова,
кад ту нема ћара ни шићара,
а најмање освете јуначке;
него, браћо, да ви јаде причам! 50
Кад ми било девет годиница,
без обадва остах родитеља
и ја узех торбу и тољагу
и потурих себе по свијету.
Намјера ме нанијела била 55
у Турчина бега Сијерчића
и дворих га за седам година.
Кад ми било шеснаест година,
ја се бијах мало замомчио
и шедванит' с булама почео 60
и дивно ми код Туркиња било,
меко лећи а масно појести:
слатко пити а буле грлити.
Док ме ноге издават' стадоше
и по дану санак притискати, 65
присјети се беже Сијенчићу,
па ме зовну на бијелу кулу
и у своју уведе одају.
Тада ми је беже говорио:
‘Ја сам тебе за севап узео 70
и ранио док те отхранио,
сад си момчић од шеснаест љета,
иди, Влаше, у твоје Бањане
плети котац ка' ти крмак отац’.
Ја затражих, да ми најам плати 75
а он лулу са чибука сврати,
те ме њиме два пута удари
и ишћера из бијеле куле.
За мном младе буле заплакаше,
а и ја сам сузу упуштио. 80
Узех капу у жалосну руку
и ја кући дођох у Бањане,
када моја кула порушена
и зовина по огњишту расте.
Почех кућу градит' у Бањане 85
од кровине и од церовине,
а хранит' се скробом овсенијем.
Не могах се на то навикнути,
но отидох гори у 'ајдуке
и постадох чети 'арамбаша, 90
обукох се у свилу и злато
и осветих себе и милога;
и на сваком' моме душманину,
капас'о сам пребијеле руке,
сем Турчину бегу Сијерчићу. 95
Па вас молим, браћо моја драга,
да идемо на бегову кулу,
да мојега најма потражимо.
Ту ће бити ћара и шићара,
каквог нема у Ерцеговини 100
а без ране и без мртве главе”.
Нико Марка не шће послушати,
но задрли ђе ко говорио.
Први Лимо скочи барјактаре,
па дружини својој говорио: 105
“Ко ће са мном нека иде за мном”.
За њим, тридес полеће 'ајдука
онда скочи Бајо Пивљанине,
па разгледа и рече дружини:
“Ко ће са мном нека иде за мном!” 110
Па на другу окренуо банду
и за њиме ниђе нико нема
до његова сестрића Јовића.
Оста Марко без игђе икога,
па скочио на ноге лагане 115
и помену Бога истинога,
па дружини био говорио:
“Да се ође, браћо, састанемо,
састанемо до петнаест дана”.
То рекоше па се раздвојише. 120
Оде Лимо Тари води ладној,
ђе но има пет стотин' овнова
и стотину претилих волова;
ударио те их прихватио,
но се тешка поћер’ подигнула, 125
у Тару их воду наћерала,
половину вода утопила;
оно друго што је скапулало,
половина бјеше под ранама.
Бајо здраво доша' на Загорје, 130
прихватио стотину волова,
а дванаест посјека чобана;
па га тешка поћер' поћерала
а са Бајом нико од 'ајдука
до његова сестрића Јовића. 135
Отеше му стотину волова
а ранише сестрића Јовића,
задаше му седамнаест рана;
ма утече Бајо Пивљанине
и рањена унесе сестрића. 140
Марко оде каловитој Дрини
и бијелој Сијерчића кули.
Кад авлија кули затворена,
па се мучи Дели Дрпа Марко,
да ускочи у мермер авлију, 145
па уза зид пушку прислонио
и пење се пушки уз пасове,
на авлију док је изашао,
па са зида скочи у авлију.
Мандал маче врата отворио 150
бјеше акшам на земљу пануо,
кад ево ти бега Сијерчића
и он носи калајли ибрика,
'ћаше Турчин авдес да узима.
А кад Турчин у авлију сиде, 155
дочека га Дели Дрпа Марко,
од себе га ножем ударио,
док му пасји живот извадио;
па улеће у бијелу кулу
и ухвати буле свеколике, 160
кад ниједне јаранице нема,
но помрле или се удале.
Ухватио танану кадуну,
Те је врелим гвожђем опасао,
да му каже жуте маџарије. 165
Када мукам' одољет не мога,
но му каза жуте маџарије.
Марко насу торбу обрамницу,
па он узе двије пушке мале
и узима сабљу оковану, 170
и три кади са грла ђердана.
Кад је рекао да је наплатио,
на авлију буле истурио,
па бијелу кулу запалио
и утече у гору зелену. 175
Ето Марка тамо и овамо,
докле дође на Мрамор планину,
кад ту друга ђавољега нема.
Па се Марко по Мрамору вије,
Марко вије три бијела дана 180
а друга му ђавољега нема.
Кад четврто јутро освануло,
освануло и сунце грануло,
кад ево ти Пивљанина Баја
и он води рањена сестрића, 185
на њему је седамнаест рана.
Мало сјели те се одморили
и Бајо се Марку изјадио,
док ето ти Лима барјактара
и он води половину друга, 190
па и од њих пола рањенијех,
и он сио те се одморио,
одморио, воде напојио
и рањеним' ране превијао.
Један другом по истини кажу, 195
ђе су били, ђе ли изгинули.
Или добар шићар задобили.
Па да видиш Дели Дрпе Марка,
ђе он скиде капу тафталију,
те дијели жуте маџарије, 200
сваком даје што је за којега,
а највише Бају Пивљанину;
па он узе двије пушке мале,
све у срми и сувоме злату,
једну даје Пивљанину Бају, 205
ону другу Лиму барјактару.
Отолен се они подигоше
и ето их у Бањане равне.
Ту рањеним' ране превијаше,
а мртвијем' покој предадоше. 210
Бајо с Лимом оде у Приморје
и одведе здраве и рањене;
а остаде Марко у Бањане,
да поправи пребијелу кулу
и да себи задужбину гради. 215
Бијелу је кулу поправио,
а Врбу је воду начинио,
те вјечити спомен оставио.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
