Фијакер стари

Фијакер стари улицама лута
И собом носи заљубљени пар.
Целе ноћи снег полако пада,
А двоје младих греје срца жар.

Прошла је ноћ као ока трептај
И зора рана сад оставља свој траг.
Ја напуштам сад најмилију драгу,
Све дивне ноћи, и тај Сомбор град.

Само да ми се ластом створити
И да могу небом летети,
Летео бих цео дан и ноћ,
Само да могу својој драгој доћ.

Фијакер стари сад више не лута
И не чује се оног вранца бат.
Заборавит морам своју драгу,
Све дивне ноћи, и тај Сомбор град.