Ферман стиже из Стамбола
Ферман стиже из Стамбола
бујрунтија из Травника,
а јадија из Сарај'ва
да подигну јањичаре,
јањичаре, граничаре, 5
да уфате два Морића,
два Морића, два пашића.
Подигоше јањичаре,
јањичаре, граничаре,
пофаташе два Морића, 10
два Морића, два пашића,
Морић Ибру и Алију,
пофаташе, завезаше,
низ Сарај'во и' натираше.
Кроз Сараче и Коваче, 15
проговара Морић Але:
„Ој, бога ти, Диздар-ага!
Попусти нам беле руке!
Нек' моремо запивати,
стару мајку спомињати!" 20
Запјеваше два Морића:
„Ој, Сарај’во, дуго ли си!
Башчаршијо, широка си!
Крчмарице, фина ли си!
Доста си нам пива дала! 25
Наша мајко, мила ли си!
Добро ти нас отхранила,
од душмана учувала,
до данас нас причувала.”
Питу куха стара мајка, 30
стара мајка два Морића;
у руци јој оклагија,
а у другој златан ибрик.
Ја кад чула оба сина,
оклагију саломила, 35
златан ибрик улупила
па полети низ Сараче,
босонога, без папуча,
гологлава, без фесића,
а распаса, без појаса. 40
Кад је бииа кроз Сараче,
кроз Сараче, кроз Коваче,
проговара стара мајка:
„Јазук вама, сви сарачи,
сви сарачи, сви ковачи, 45
што пушћасте два Морића,
да ји гоне савезани'!”
Кад су чули сви сарачи,
сви сарачи, сви ковачи,
сви ћефенке притворише, 50
па за мајком полетише.
Кад су били на Вратнику,
туј стигоше Диздар-агу.
Проговара стара мајка:
„Ој бога ти, Диздар-ага! 55
Дај ми пусти једног сина,
јали Ибру, јали Алу!
На поклон ти сви Сарачи,
сви Сарачи и Ковачи!"
Проговара Диздар-ага: 60
„Ај, не лудуј, стара мајко!
Пустићу ти оба сина,
до кад сутра петак сване."
Оде мајка двору свому.
Отираше два Морића, 65
у хапсану затворише.
Да кад сутра петак свану,
истом сабах заучио,
изведоше два Морића,
два Морића, два пашића, 70
изведоше, обисише,
до два топа опалише.
Кад је мајка топе чула,
полетила Диздар-аги.
Кад угледа два Морића, 75
на рукам' им лисичине,
на ногама букагије,
а о врату златан гајтан,
одма' у њој срце пуче.
Грдна рано два Морића!80
