Фала богу, фала јединоме! (581)

* * *


[Фала богу, фала јединоме!]

Фала богу, фала јединоме!
Што се белеје горе на планину?
Да л’ су иње ил’ бело копиње?
Да л’ су оно крила лабудова?
Јел’ је овчар овце запладнио? 5
Јел’ девојка платно раширила?
Несу иње, ни бело копиње,
несу оној крила лабудова,
неје овчар овце запладнио,
ни девојка платно раширила, 10
већ се белеје црква на планину.
У њум појев до дванаест попа,
у њум појев до тринаест ђака,
и венчају два српска јунака.


Референце

Извор

  • Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 272.