У љуљашци
У авлији, сама, љуља се Ферида,
У љуљајци лакој о мурвовој грани.
Све што имам кмета, њива небројани',
Све бих за њу дао, и још живот прида!...
Близу смо. Мој прозор у авлију њену
Гледа, и ја видим, кô шетаљка сата,
Тамо-амо миче, а кô пламен злата
Вихоре јој косе... Мало, па да крену
До прозора мога табани јој руди!...
Мила ли је! Као да се сабах буди
И о грани љуља уз пјесме и звуке!...
О лијепа, плава мезимицо мајке,
Омакла се у мој прозор из љуљајке,
И ја те у своје дочекао руке!...