У поле су два шатора

У поле су два шатора
Два шатора два чадора.
Једен бел други шарен.
Под белим Јанкула Перуне
Под шареним Јаника Марица.
Оба они братац и сестрица.
Јанкул братац Јаники говори:
„Ај Јаника мила сестро ле!
Ајде сејо да се ми венчаме!”
Ал Јаника брату сборуваше:
„Ја Јанкуле мој мили брато ле!
Зашто така ти брате говориш
Лел ли смо ми братац и сестра,
Два рођена брата и сестрица.
Лел те неје од Бога грехота
А од народ зазор и страмота?
Како брате могло да то бидне?”
Ал Јанкуле сестри говорио:
„Мила сестро младо ми Јанико!
Све то сестро може да нам бидне
Да се земи братац и сестрица,
И Јанкуле со сестра Јаника.
Cо Јаника со сестра Марица.”
Кад Јаника брата саслушала
Свога брата луто проклинала:
Проклет да си мој брате Јанкула,
Дај Боже и Перун громовник
Да из небо врело камен падне
Врело камене и росе крваво.
Како рекла то сестра Јаника
Како рекла тако се сторило.
И западало то врело камене
И западало та роса крвава
И се не зеше Јанкул и Јаника
Два рођена братац и сестрица
Два рођена до два побратима.

Извор

М. С. Милојевић. 1869. Песме и обичаи укупног народа србског. Обредне песме. Државна штампарија: Београд. стр. 15.