У ноћи...
| У ноћи... (1892) Писац: Вера Бугарска-Чонић |
У тишини бајне ноћи,
У присенку густог грања,
Где поточић тихо бруји
Душа моја слатко сања.
Где месец са бледи зраци
Осветљава росно цвеће,
Где но славуј сетно пева
Ту ми млада душа леће.
Заноси се успоменом
Лепших ноћи, лепших днева; —
Хај! сећа се злата мога
Што га душа вечно снева.
А то небо, плаво небо
Звезданога пуно сјаја.
О, сећа ме оне ноћи —
Првог, меког загрљаја...
Сретна душа блуди, лута
Кроз пределе среће, миља
Заносећ се још мирисом
Свог увелог каранфила...
Каменица, 27./VIII. 1892.
Извор
уреди1892. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година седма, број 26, стр. 401.