* * *
У младожење, кад сватови ручају
Жарко сунце кроз облаке сјаше,
Кроз пенџере на софру гледаше,
Па гледаше ко љепше сјеђаше
И црвено винце испијаше. —
Првијенац најљепше сјеђаше 5
И цpвено винце испијаше:
Колико је рода госпоцкога,
Види му се винце кроз гр'оце,
А ракија кроз бијемо лице.[1]
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
- ↑ За тим се припијевају сви сватови редом по старјешинству.
Извор
Српске народне пјесме из околине херцегновске и дубровачке, скупио и за штампу приредио Вељко Радојевић, Издање скупљaчeво Фресно, Кал. 1912., стр. 157-158.