У зору (Милета Јакшић)

У зору  (1893)  Писац: Милета Јакшић

Зора руди, ето дана
Ајде брате пиј,
Још је душа раздрагана
Још смо млади ми.

Нека грми ноћца бајна
Нека јекне јек!
Што да мори туга тајна
Славе наше тек?

Вино: вели све ће проћи
Као лаки сан —
Нек веселе ове ноћи
Затече нас дан!

Младо срце нека плане
Драги брате, пиј,
Ти, анђеле, мило лане
Винце рујно лиј!

А кад прође ноћца бајна
Мине тихи мрак
Затрептаће зора сјајна
И румене зоре зрак.

Запламтиће чаша ова
Као живи плам,
Сетићу се младих снова,
Сетићу се, знам...

Њено беше лице драго
Као вино то,
А она ми беше благо,
Благо моје сво.

Но, ко знаде судбу тајну?
Јер њу покри мрак —
За то волим зору сјајну
И зоричин зрак...

Опростите! Туга моја
Нек не мори вас,
Нек дух шири крила своја
Нек се хори глас!

Зора руди, ето дана
Ајде брате пиј,
Још је душа раздрагана
Још смо млади ми.

Извор

1893. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година осма, број 1, стр. 6.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.