[У Мостару сви нови дућани]
У Мостару сви нови дућани,
А у њима дјеца бaзарђани;
То се не зна — које ј’ од ког љепше,
Понајљепши бећар Ибрахимо.
Све он љуби мостарске дјевојке, 5
Понајвише ефендину Хану.
Кад’ видјеше баше од Мостара,
Написа[е ситне харзухале,
Спремише ји’ паши од Таслиџе.
„Аман, пашо, аман, господару, 10
„Од зулума дурат не моремо,
„Зулумћара бећар Ибрахима.
„Ибро иде мраку по сокаку.
„Па он љуби жене но сокаку.
„Проваљује пребијеле куле, 15
„Те он љуби сумбул удовице
„И дјевојке румене ружице!
Кад’ то зачу паша од Таслиџе,
Упут спреми дели-башу Муја:
„Хајде тамо бијелу Мостару, 20
„Доведи ми бећар Ибрахима,
„И Иброве савежите руке —
„И Иброву са рамена главу!“
Мујо оде бијелу Мостару,
Тражи Ибра три бијела дана — 25
Нађоше га у новоме хану,
На крилу му ефендина Хана.
Ухвати га, савеза му руке,
Одведе га бијелој Таслиџи.
У Чајничу конак учинише. 30
Стаде Мујо вечер вечерати.
Двори њега д’јете Ибрахиме.
„Ходи, Ибро, да ми вечерамо!“
— „Не могу ти вечерати, Мујо,
„Кахарли сам вечерат’ не могу. 35
„Вет ми б’јеле попустите руке,
„А у руке додај ми тамбуру,
„Да разбијем кахра по срдашцу!“
Па му Мујо попустио руке,
А у руке додаде тамбуру. 40
Ситно куца, јасно попијева;
Тамбура се чује до Чајнича,
Јасно грло по свему Чајничу.
То зачуле чајничке дјевојке,
Око хана обориле врата, 45
Слушајућн бећар Ибрахима.
П' оне моле дели-башу Муја:
„Пушћи нама бећар Ибрахима,
„Даћемо ти тридес бошчалука!“
„Не могу ви дати Ибрахима, 50
„На Ибру је катар бујрунтија,
„И Иброве савезане руке,
„И Иброву са рамена главу!“
И он оде бијелој Таслиџи,
Ту је Мујо конак учинио. 55
Стаде Мујо вечер вечерати,
Двори њега д’јете Ибрахиме.
„Ходи, Ибро, да ми вечерамо!“
„Не могу ти вечерати, Мујо,
„Кахарли сам, вечерат’ не могу; 60
„Вет ми б’јеле попустнте руке,
„А у руке додај ми тамбуру,
„Да разбијем кахра по срдашцу!“
Па му Мујо попустио руке,
А у руке додаде тамбуру. 65
Ситно куца, јасно попијева;
Тамбура се чује до Таслиџе,
Јасно грло по свој Таслиџи.
То зачуле тасличке дјевојке,
Око хана обориле врата, 70
Слушајући бећар Ибрахима.
П’ оне моле дели баша Муја:
„Богом брате, дели-баша Мујо,
„Пушћи нама бећир Ибрахима,
„Ево теби тридес бошчалука!“ 75
„Не могу ви пушћат’ Ибрахима,
„На Ибру је катар бујрунтија,
„И Иброве савезате руке —
„И Иброву са рамена главу,
„Јер он љуби мостарске дјевојке!“ 80
Одведе га паши у Таслиџе,
А паша га изведе преда се:
„Је л’ истина, бећар Ибрахиме?“
„Ниј’ истина пашо господаре,
„Ето питај дели-башу Муја!“ 85
—А, Бога ми, пашо господаре,
„Када дођо’ бијелу Мостару,
„Ја га тражи’ три бијела дана,
„Ја га нађо’ у новоме хану —
„На крилу му ефендина Хана. 90
„Ухвати’ га па му свеза руке,
„Одведо’ га бијелу Чајничу,
У Чајничу попусти му руке,
„Дадо њему шимширли тамбуру.
„Ситно куца јасно попијева; 95
„Зачуле га Чајничке дјевојке,
„Око хана обориле врата,
„Слушајући бећар Ибрахима.
„Ту искаше, да им пушћим Ибра,
„Даваше ми тридес бошчалука. 100
„Одведо га бијелој Таслиџи,
„У Таслиџи попусти’ му руке,
„Дадо њему сићали тамбуру.
„Ситно куца, јасно попијева;
„Зачуле га таслиџке дјевојке, 105
„Око хана обориле врата,
„Слушајући бећар Ибрахима.
„Ту искаше, да им пушћим Ибра,
„За њ’ даваше тридес бошчалука!“
„То зачуо, паша од Таслиџе, 110
Па се хити руком под јастуке,
Извади му стотину дуката:
„На то теби, бећар Ибрахиме,
„Па ти хајде бијелу Мостару,
„Па ти ради, шта си и радио. 115
„Узми за се ефендину Хану,
„На срамоту читавом Мостару!“
