* * *
[У Милоша туња у обору]
У Милоша туња[1] у обору,
У обору, Милошевом двору;
Лист јој пада до Будима града,
Мирис пада - чак до Цариграда!
То се чудо чак до цара чуло, 5
Да ј' у Милоша туња у обору.
Поручује царе господаре:
"Дај Милоше, туњу из обора,
Из обора, Милошева двора,
Даћу т' за њу полак царевине!"
Отписује војвода Милоше: 10
"Не будали, царе господаре;
Мени моја туња у обору,
У обору, у мојему двору,
Теби твоје полак царевине!"
|
|
Референце
- ↑ туња - дуња (овде у значењу - лепа девојка)
Напомене
Уз збирку Милеуснића:
Сигнатура етнолошке збирке: Етн. зб. 94-1-186
50. У МИЛОША ТУЊА У ОБОРУ - алегорија о девојачкој лепоти; непозната варијанта.
Извор
- Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге: у записима Симе Д. Милеуснића, Загреб: Српско културно друштво Просвјета, 1998., стр. 110.